Vađenje (ekstrakcija) zuba predstavlja najčešći oralnohirurški zahvat i često je neophodna kada su sve druge metode očuvanja zuba iscrpljene ili nemoguće. U zavisnosti od položaja zuba, stepena oštećenja i pristupačnosti, vađenje se može klasifikovati u tri osnovne kategorije:
Jednostavno vađenje – izvodi se kada je zub potpuno iznikao, stabilan i pristupačan. Ova procedura obično ne zahteva rez na sluzokoži i često traje svega nekoliko minuta.
Komplikovano vađenje – kod zuba koji su delimično polomljeni, imaju zakrivljene ili višestruke korenove, ili kada postoji smanjena vidljivost i otežan pristup instrumentima.
Hirurško vađenje – izvodi se kada zub nije u potpunosti iznikao, kada je zalomljen deo zuba ili korena koji je prekriven sluzokožom i kosti. Zahvat uključuje pravljenje reza na desnima, uklanjanje okolne kosti i, po potrebi, sečenje zuba na delove radi bezbednog uklanjanja. Nakon intervencije rana se ušiva, a pacijent dobija uputstva za postoperativni period.
Zub se nikada ne vadi rutinski – ova intervencija se sprovodi isključivo kada više ne postoji mogućnost da se zub funkcionalno i biološki očuva. Najčešće indikacije su:
Parodontopatija – u poodmaklim fazama ove bolesti dolazi do gubitka koštane potpore zuba, rasklaćenja i pomeranja zuba. Ukoliko su zubi postali nestabilni i ne mogu se više sanirati, ekstrakcija je često jedina opcija.
Ekstenzivna destrukcija zubne strukture – usled uznapredovalog karijesa ili traume, kada nema dovoljno preostalog zdravog tkiva da bi se zub mogao restaurirati ispunom, krunicom ili nadogradnjom.
Hronične infekcije – dugotrajne upale u predelu vrha korena (granulom, cista) koje ne reaguju na endodontsku terapiju mogu zahtevati ekstrakciju, naročito kada postoji rizik od širenja infekcije na okolna tkiva i kost.
Ortodontske indikacije – u određenim slučajevima ortodontske terapije vađenje zuba (najčešće premolara) je neophodno da bi se obezbedio prostor za pravilno raspoređivanje zuba u vilici i postizanje funkcionalnog zagrižaja.
Protetske indikacije – zubi koji ometaju planiranje ili izradu fiksnih ili mobilnih protetskih nadoknada, a ne mogu se funkcionalno rekonstruisati, ponekad se moraju ukloniti. U svakom slučaju, odluka o vađenju zuba donosi se nakon detaljnog kliničkog pregleda, analize rendgenskih snimaka i razmatranja svih mogućnosti očuvanja prirodnog zuba.