Često Postavljana Pitanja

U ovoj sekciji ćemo dati odgovore na ČPP (Često Postavljana Pitanja). Budite strpljivi na odgovore, jer gradimo stranicu od početka kako bi je mogli pregledati na svim mobilnim uređajima


Stomatološka ordinacija Dentina u Novom Sadu bavi se lečenjem bolesti usta i zuba, parodontologijom, implantologijom, i stomatološkom protetikom. Najuža specijalnost naših doktora je terapija parodontopatije, oboljenja koje se kod nas često naziva i paradontopatija, paradontoza, parodontoza, ili paradentoza. 24 godine usavršavanja, znanja i iskustva u lečenju parodontopatije, u popravci zuba, izradi zubne protetike, proteza krunica i mostova a sada i zubnih implantata obezbeđuje nam mesto u vrhu stomatologije u Novom Sadu.

Stomatološka ordinacija DENTINA osnovana je u Novom Sadu 1991. godine kao polivalentna stomatološka ordinacija. U proteklom periodu, prateći profesionalnu karijeru osnivača Doc. Dr Milanka Đurića, ordinacija Dentina je prerasla u ordinaciju okrenutu pre svega intervencijama iz domena bolesti usta i zuba, odnosno intervencijama u okviru Parodontologije, Restaurativne stomatologije i Implantologije. Danas, 20 godina od osnivanja, opremljeni vrhunskom opremom, savremenim materijalima i znanjem sticanim dugogodišnjim radom na Fakultetu i konstantnim stručnim usavršavanjem na prestižnim evropskim univerzitetima, pojačani mlađim snagama, sa ponosom možemo da istaknemo da smo u mogućnosti da našim pacijentima pružimo onakav kvalitet stomatološke zaštite kakav je dostupan pacijentima u daleko razvijenijim sredinama.

Parodontopatije predstavljaju grupu inflamatornih bolesti koje zahvataju desni, alveolarnu kost i druge strukture tzv. potpornog aparata zuba a karakterišu se upalom i povlaćenjem desni, resorpcijom alveolarne kosti, parodontalnim džepovima, klaćenjem i ispadanjem zuba. Ovo oboljenje ne zahvata sam zub, već zahvata tkiva koja drže zub u viličnoj kosti dajući mu potporu i omogućavajući njegovu funkciju. Studije pokazuju da parodontopatije predstavljaju glavni uzrok gubitka zuba posle četrdeset pete godine života, te da kod nas više zuba biva ekstrahovano zbog parodontopatije i komplikacija parodontopatije nego zbog karijesa i komplikacija karijesa.

Glavni etiološki faktor u nastanku ovog oboljenja su mikroorganizmi u naslagama na zubima a pre svega u dentalnom plaku. Kažu da u jednom gramu dentalnog plaka ima 220 biliona bakterija. Sve one, naravno, nisu podjednako patogeneali neke od njih luče izuzetno agresivne toksine i enzime kojima oštećuju okolno tkivo i dovode do upale desni. Nelečena upala desni vremenom prelazi i na alveolarnu kost, to za posledicu ima resorpciju kosti i formiranje parodontalnih džepova.

Iako mogu imati agresivnu formu praćenu brzim gubitkom zuba, parodontopatije u najvećem broju slučajeva imaju hroničan tok i, u prvo vreme, gotovo neznatne znake i simptome. Parodontopatije nikada u početnim fazama nisu praćene bolovima. Bolovi se javljaju tek kada nastupe komplikacije parodontopatija, te je to razlog to prvi znaci bolesti često ostanu neprimećeni od strane pacijenata. Prvi simptom koji pacijenti obično primete je krvarenje pri pranju zuba. Krvarenje desni je znak upalnog procesa i moralo bi alarmirati pacijenta da se obrati parodontologu. Sa napredovanjem bolesti pacijenti mogu primetiti da su im se desni na nekim mestima povukle, da su im ogoljeni vratovi zuba, te da zubi reaguju na termičke ili mehaničke nadražaje. U uznapredovaloj fazi bolesti, kada već postoji znatna resorpcija alveolarne kosti i duboki parodontalni džepovi, pacijenti primećuju da im se zubi klate, da su im se pojavili razmaci između zuba koje ranije nisu imali ili da su se do tada postojeći razmaci povećali, da su im se pojedini zubi iskrivili, "isplivali" ili izašli van zubnog niza.

Terapija parodontopatije je dugotrajna, kompleksna i zahteva aktivnu saradnju pacijenata. Veoma je bitno da pacijenti budu dobro informisani o uzrocima, toku i posledicama bolesti kao i da budu maksimalno motivisani za lečenje. Trud, vreme i energija koju u to ulože višestruko im se vraća jer im obezbeđuje da znatno produže vek svojim zubima. Ne tako davno smatralo se da parodontopatičnim zubima nema pomoći, te da se nikakvo lečenje ni ne isplati preduzimati jer je ishod unapred poznat. No, poslednjih decenija situacija se suštinski promenila. Danas nam na raspolaganju stoje brojne terapijske procedure kojima je moguće bolest staviti pod kontrolu, zaustaviti ili maksimalno usporiti njeno napredovanje pa čak i nadoknaditi deo tkiva koji je tokom bolesti izgubljen. Iako nije moguće postići "restitutio ad integrum", pravilno isplanirano i sprovedeno lečenje omogućuje da i pored parodontopatije očuvamo prirodnu denticiju još dugi niz godina.

Samo lečenje se odvija u nekoliko faza. Prva ili kauzalna faza lečenja podrazumeva eliminaciju inflamacije u parodoncijumu. Uklanjanjem dentalnog plaka i drugih naslaga sa zuba kao i svih onih lokalnih faktora koji pospešuju i omogućavaju njihovo nakupljanje, i obradom parodontalnih džepova eliminiše se i najveći broj mikroorganizama koji su do inflamacije i razvoja bolesti i doveli. Druga faza lečenja je hirurška faza koja, pre svega, ima za cilj uklanjanje parodontalnih džepova i samim tim stvaranje uslova da pacijent adekvatnim održavanjem oralne higijene spreči recidiv bolesti. Različitim vrstama tzv. režanj operacija moguće je značajno smanjiti dubinu parodontalnih džepova i vratiti desnima narušenu morfologiju.

Danas nam stoje na raspolaganju i regenerativne terapijske procedure. Popunjavanjem koštanih defekata "veštačkom kosti" odnosno biomaterijalima tokom režanj operacije, nadoknađuje se deo izgubljene kosti i dodatno smanjuje dubina parodontalnih džepova. Hirurška terapija parodontopatije uključuje i tzv. mukogingivalnu hirurgiju odnosno uklanjanje mukogingivalnih anomalija kao i estetsku parodontalnu hirurgiju kojom možemo ispraviti neke estetske nedostatke koje su posledica same bolesti. I na kraju, hirurška faza lečenja podrazumeva i preprotetsku pripremu parodoncijuma. Sledeća faza lečenja upravo podrazumeva nadoknadu izgubljenih zuba i stabilizaciju okluzije i artikulacije. Poslednja faza ili faza održavanja postignutih rezultata lečenja obuhvata redovne kontrolne preglede kako bi se pravovremeno uočili znaci eventualne ponovne pojave inflamacije odnosno recidiva bolesti.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.

Slobodno nam postavite pitanje ako želite da saznate više iz oblasti stomatologije.